Да ли сте икада били поносни на свој народ? Да ли вам је срце било пуно када видите колико је добрих људи око вас, спремних да несебично пруже било какву помоћ ближњем? Било је и оних који су продавали хлеб по 200 динара, који су продавали хуманитарну помоћ из иностранства, који нису урадили ниста окрећући главу на другу страну, али ово није прича о њима. Ово је прича о херојима. О храбрости. О људима великог срца. Срца већег од Саве и Колубаре. Срца већег од Балкана!
Да ли сте у последњих недељу дана бар једном заплакали због тужних прича људи који су изгубили све, али и због оних који су им вратили наду? Да ли сте им на било који начин помогли? Јесте? Онда сте и ви део ове приче.
Прича почиње тог страшног маја 2014. Излила се Млава – потопила Петровац и околна села, излила се Колубара – потонуо је Обреновац. Потопљени су и Бања Лука, Бијељина, Параћин, Сремска Митровица… Списак је дугачак. Још је дужи списак људи који су у поплавама изгубили куће, љубимце, па и најмилије. Али је ипак, списак људи који су на било који начин помогли угроженима – најдужи. То су ти храбри људи. То су хероји ове приче!
Храбри спасиоци који су ризиковали своје животе да би спасили туђе. Војска, полиција, жандармерија, ватрогасци, спасиоци Горске службе. Руси, Македонци, Црногорци, Словенци, Хрвати… Кинези, црнци и Роми. Хиљаде добровољаца који су пунили џакове да спасу градове. Истински херој је и онај ватрогасац који је изгубио живот спасавајући неког другог. Рус који је скочио са моста да би спасао два српска спасиоца. Џамбо, момак из Обреновца, за кога кажу да је спасао преко четристо људи и преко шесто животиња. Кинез, који је делио гумене чизме на мосту у Сремској Митровици и викао „Нула динала!“ Херој је и бака Славна Лазић која је спавала две ноћи на дрвету док није евакуисана. И она крава која се сама спасила тако што се попела на терасу једне куће.
А шта сте ви радили за то време? Сви који сте на друштвеним мрежама делили информације, слали поруке, организовали хуманитарне акције, прикупљали помоћ, возили на одредишта, такође спадате у ову групу! Сви студенти који сте занемарили своје учење да би помогли жртвама поплаве, било волонтирајући у прихватилиштима или пакујући пакете са храном и водом за њих – и ви сте прави хероји!
Где год да се човек ових дана окрене, око себе види људе великог срца. Да ли сте знали да су Ромкиње дојиле децу у прихватилиштима, са речима да желе да помогну али да другачије немају како? Да се у појединим кафићима кафа плаћала тако сто се слала порука на одређени број за донирање новца за жртве поплава? Да су глумци и кловнови забављали децу у прихватилиштима? Да се на позив да је потребно донирати крв за једну бебу јавило преко четрдесет људи? Да су се ученици једне средње школе одрекли екскурзије и тим новцем купили храну за бебе, обућу и одећу за жртве поплава?
Толико је дивних ствари које су у последњих неколико дана показале да смо велики људи! И да умемо да ценимо људску доброту! Зар вам није пуно срце када видите поруку коју су Обреновчани оставили волонтерима у студентском дому:
„Понекад се наша светлост угаси да би је поново распламсало неко друго биће. Свако од нас дугује дубоку и искрену захвалност онима који су ту светлост поново вратили”, у потпису: „Захвални, Обреновчани.“
Прича о мају 2014. ће се препричавати деценијама, а ви с поносом можете рећи да сте за време страшних поплава на Балкану, били – људи!
Међутим, ово је тек прва борба. Она ће се наставити и у наредњим месецима. А ми се морамо држати заједно, не би ли однели победу!
Поплава је однела мрзњу, а из ње је изронила љубав!
Потрудимо се да тако остане и када се вода врати у своје корито! Останимо људи! Останимо хероји!
Медијски сектор – ОССИ Беч,
Весна Шпирић
